Pizza Scima

Taman kad sam pomislila da moji izvori internacionalnih ”sirotinjskih hlebova” presušuju i da krećemo u krug sa metodama i sastojcima samo drugačije nazivanim, jer i toplu i hladnu vodu već izmislismo i umesismo u X kombinacija, kad…eto ti !
Kaže: ”Pizza Scima” a vadi ‘leba.
Pa dobro, kad napraviš nešto i to nešto obeleži celu jednu regiju u Italiji,možeš da ga nazoveš i ”lego kockica” a namažeš na hleb,što se mene tiče.Ja kad vidim: brašno, vino i maslinovo ulje na jednom mestu, ne pravim pitanje da li se ”kum” šalio ili…stavio previše vina u TO.
I onda sam pronašla odgovor. ”Pizza Scima” se zapravo može prevesti u ”stupid pizza”što je posledica igre reči jer na drugom dijalektu ”scima-scema” potiče od ”azzima” što je zapravo izraz za ”beskvasna” a ”scEma” doslovno znači ”glupa” što nije lepo 😦 i ja sam odlučila da potražim još opcija. Setih se da ako upotrebim engleski ”scam” dobijam ”pizza prevaru” što je više cool od ”glupa”. MEĐUTIM! U traganju za još varijacija na recept naiđem na ”silly pizza” i odlučim da je SILLY! Kupljeno!
Regija Abruzzo je poznata kako po domaće radjenim testeninama tako i po proizvodnji vina, pa veseli ljudi moraju imati veseli hlebac.
Moram priznati, ni jedan od recepata koji sam našla nije davao ispravan odnos brašna i tečnih sastojaka. S obzirom da se radi o tradicionalnom receptu za koji verovatno nije ni postojao RECEPT,nego: ”baba koliko brašna?”- ”pa, ne znam, kilo,ajd”- ”ok, na kilo brašna koliko vode i ulja?- ”ma ulja za tako jednu ŠOLJICU a vode da umesiš testo da se ne lepi”. Poznat scenario? O da!U trenutku kad sam shvatila da tu dijaloga nema, sve je postalo lakše. Šteluj Device sopstvene grame i miligrame i pevaj!
E tako naštelovah i količinu vode za ovo jer se sve ostalo,manje-više, uklapalo kod svih recepata koje sam pronašla a nije ih bilo mnogo.
Ako hoćete i vi da imate veseli hlebac odnosno picu prevaranta treba vam svega par sastojaka i isto toliko minuta posla.

Potrebno vam je:

* 400 grama brašna ( ja sam koristila organsko meko speltino)
* 100 ml belog suvog vina
* 50 ml maslinovog ulja + jedna kašika
* 110 ml kisele vode
* na vrh kašičice sode bikarbone
* dve kašičice soli

Rernu uključite na 200 stepeni.
Napravite udubljenje u brašnu koje ste pomešali sa solju i dodajte vino i ulje pa umešajte u brašno. Kad krene da se sjedinjava i povezuje dodajte preko sodu bikarbonu i dalje mešajte rukom. Postepeno sipajte kiselu vodu i nastavite da mesite 5-6 minuta dok ne dobijete kompaktnu,glatku i meku smesu koja se ne lepi za ruke i radnu površinu. Formirajte loptu od testa. Ako treba pobrašnite oklagiju i površinu testa i razvaljajte ga na debljinu od 1 i po santimetar.

Izrežite oštrim nožem kvadrate po površini i prebacite na podmazan pleh.Prelijte kašikom maslinovog ulja ravnomerno.
Stavite da se peče nekih 35 minuta.
Neverovatna je! Kako kod se zvala i kako god nastala!

Ramazan pidesi- Turska lepinja

Nedeljom se mesi domaći hleb. U stvari ne baš. Ja nedeljom razvlačim kore za pitu. Ali nije svaka nedelja…nedelja. Posebno ako subota nije bila subota. Ako me razumete 🙂 Kad smo kod kora za pite mene su tome naučili Turci,odnosno video klipovi na internetu. Ali o korama drugi put. Usavršavajući sve što svaki od, u početku, iritirajućih klipova može da vas natera da se zainatite i probate, naiđete na toliko privlačnih stvari i upadate u beskrajni niz poriva da sveeeee probate da napravite.
Ova pogača,lepinja ili kako god je nazvali me je ”kupila” izgledom. Čim sam je ugledala rekla sam ovo ću napraviti makar samo za slikanje,ne interesuje me kakvog je ukusa i teksture, ovo izgleda predivno! Obišla pola Zvezdare iskopavajući crni susam i jedva dočekala sledeće jutro da je napravim. Za slikanje!
Posle toga sam je napravila nekoliko puta. Dakle, ovo definitivno nije bilo samo slikanje. Ovo je nešto stvarno predivno. Mekano, sočno, preukusno i potpuno TURSKI.

Recepata na Internetu je stvarno mnogo. Uglavnom su slični ali jasam pronašla blog jedne divne mlade žene i,prateći njen recept Ramazan Pidesi,dobila savršeni rezultat već prvog puta tako da nisam tragala dalje. Jedino što sam pola količine vode zamenila mlekom.
Moja prva lepinja je napravljena od trećine datih sastojaka jer originalna količina od kilogram brašna daje zaista dve ogromne lepinje ali ću vam sad tu količinu ipak samo prepoloviti da ne bih smarala sa 2-3 ml ili 10-15 grama. Od ove količine ćete dobiti baš veliku lepinju ali neće ostati ništa od nje, garantujem 🙂

Od sastojaka vam je potrebno:
*500 grama mekog brašna
* kašičica i po soli
* kašika maslinovog ulja
* 335 ml mlake vode (ili pola vode,pola mleko) (38C)
* pola kašičice šećera
* 20 grama svežeg ili 7 grama suvog kvasca

Kvasac sa šećerom razmutite u toploj vodi. Pomešajte suve sastojke i dodajte im maslinovo ulje a zatim i mešavinu sa kvascem. Mesite dok se ne dobije ujednačena masa koja će biti vlažna i pomalo lepljiva ali nemojte da dodajete više brašna,tako treba da bude. Mesite u posudi sve vreme.Premažite posudu, u kojoj možete ostaviti testo da narasta, uljem i ostavite na toplom dok se ne udvostruči.
Nakon narastanja, uključite rernu na 250C i stavite na veliki pleh pek papir.
Izručite testo direktno na pobrašnjen papir bez ponovnog mešenja već ga pobrašnite i po površini i samo rukama rasporedite po plehu formirajući lepinju debljine 1-2 cm.
Pokrijte pleh kuhinjskom krpom ili folijom i ostavite na toplom još 15-ak minuta.
Dok stoji napravite premaz:
* 1 žumance
* mrvica soli
* 1 kašičica braon šećera
* 1 kašika mleka
* 1 kašika maslinovog ulja

Sve sastojke za premaz dobro umutite da se šećer poptpuno rastopi i premazati lepinju dobro i sa svih strana. U krug pritiskati prstima nekih cm ili dva od ivice praveći obod kao na slici a zatim i po sredini lepinje. Posuti susamom i crnim susamom ili ćurekotom.

Smanjiti temperaturu rerne na 220 stepeni i peći 10-15 minuta ili dok lepinja ne dobije zlatnu boju. Izvadite je i zavijte u kuhinjsku krpu i …neće dugo ostati u krpi, ovo su one stvari što se vruće kidaju rukama i tu nema čekanja. A kad se ohladi ostaje isto mekana i predivna a meni je predivno što se sama odvaja na delove kako je izbockana i podseća me tako na prazne jastučaste buhtle.
Još jedan korak dalje je bila Ramazan Pidesi napravljena od heljdinog brašna. Polovinu od ukupne količine brašna sam zamenila heljdinim i ako ste,kao ja, ljubitelj heljdinog brašna ova verzija će vam se još više dopasti. Ali obavdezno probajte obe.

Zbog ovakvih stvari sam presrećna što mogu sebi da napravim sve što vidim i poželim da probam. Zahvaljujući praćenju i istraživanju specijaliteta internacionalnih kuhinja sam otkrila stvarno mnogo divnih recepata i hrane koju inače, verovatno, ne bih imala prilike da probam. A neki od njih su stvarno jednostavni a predivni,baš kao ova lepinja.
Inače, danas je Djurdjevan. I jedan predivan dan,kao što proleće i može da izmisli.
Srećan vam ovaj dan a i slava onima koji slave.
Ostanite mi zdravi. Prijatno!

 

Šnenokle

Pa i nisam se baš nadala da će mi neko tražiti recept za šnenokle. Nisam ga ni ja imala kad sam prvi put htela da ih napravim.
Sa mojom majkom vam je sve tako: ”pa staviš u šerpu litar mleka, odvojiš belanca od žumanaca…-” Koliko jaja,mama? -Pa ne znam,koliko hoćeš, evo na primer 5-6…i onda žumanca mutiš sa šećerom…-”Koliko šećera,mama? Pa nekoliko kašika,ne znam koliko hoćeš da ti bude slatko…probaj! ”Da probam živa žumanca? -”Ccccccc A JEL SE SEĆAŠ KAD SI BILA MALA DA SAM TI MUTILA ŽUMANCA SA MEDOM I DA SI IH JELA TAKO ŽIVA!?
Ooooook odustajem!
Ja sam neko ko bez vage ni kačamak ne pravi. Toliko!
E onda kad sam, tako poluspremna krenula u poduhvat zvan: šnenokle, videla sam da je baš tako prosto i da sve može otprilike i bez vage ali sam ipak našla ”svoju meru” i zbog toga mogu da odgovorim sa receptom.

Dakle:
* 1 litar mleka
* 5 domaćih većih jaja sobne temperature
* 80 grama šećera
* 2 kesice vanila-šećera
* 2 kašike oštrog brašna

Staviti mleko sa kesicom vanila-šećera da se greje na umerenoj temperaturi. Za to vreme odvojiti žumanca od belanaca. Belanca sa mrvicom soli umutiti lagano dok ne zapene a onda dodati kašiku šećera i mutiti dok ne dobijete čvrst sneg.
Kašikom zahvatati nokle iz snega i spuštati u vrelo mleko koje ne treba da vri. Nokle će u mleku narastati zato ostaviti dovoljno prostora i ne stavljati ih mnogo odjednom. Kad nokle narastu okrenuti ih na drugu stranu još par sekundi i onda rešetkastom kašikom vaditi i slagati u posudu ili posude.
Žumanca umutiti sa kesicom vanila-šećera i ostatkom šećera pomoću miksera dok se šećer skroz ne istopi i sve dobro umutiti. Dodati dve kašike brašna i dobro promešati kašikom. U to umešati par kašika toplog mleka u kojem su se kuvale nokle. Mleko vratiti na ringlu i postepeno mu dodavati smesu od žumanaca neprekidno mešajući na umerenoj temperaturi dok se krem ne zgusne. Treba da bude ređi od poslastićarskog krema za princes krofne.
Kad se krem skuva preliti ga preko nokli i pustiti da se ohladi na sobnoj temperaturi a zatim u frižideru. (Neki smo i vrelo jeli a nismo bili mali…juče…i tako)
Ajd ostanite mi zdravi!
Prijatno!

Alevropita

”NISAM TI JA ZA RABOTU, JA SAM TI VIŠE ZA NEKU GRČKU” …pa makar i pitu. Mislim, pitu! Svašta se danas završava sa ”-pita” ali ništa to meni ne smeta da…ugledam i okomim se! Evo ni ovu,novu ”pitu”, kažu epirsku, uopšte nisam pitala gde su joj kore kad sam videla sir i…OUZO! Ijapppp! Još samo ‘leba i maslina fali pa da zaigramo Sirtaki. Ovaj…NE FALI! Evo i ‘leba. Pardon,pite.
Za Epirsku pitu sa feta sirom vam je potrebno:
* 200 grama brašna (može i meko speltino)
* pola kašičice soli
* na vrh kašičice praška za pecivo
* 220 ml vode ili mleka (ako vam se čini da će smeaa biti retka, dobro vam se čini)
* jedno jaje
* 4 kašike maslinovog ulja
* 20 grama putera
* 10ml Ouza ili Vodke ili Rakije
* 200-280 grama Feta sira ( pravila i sa Sjeničkim, važno je da sir bude masniji i kremastiji). U receptima koje sam nalazila količina sira se kreće od 200 do 300 grama. Ja sam prvi put spremila 250 grama sira i nije moglo sve da mi stane tako da bih preporučila da količinu sira prilagodite veličini pleha.

Rerna se uključi na 250 stepeni. U nju se stavi pleh 25×35 ili okrugla tepsija 30cm prečnika. Važno je da tepsija bude dovoljno velika jer ćete u suprotnom dobiti debelu pitu a ne treba da bude takva. Možete slobodno i pleh od rerne da upotrebite. Dobićete još tanju pitu što je mnogo bolje nego da dobijete deblju. Stvarno nije efekat isti s obzirom da pita treba da bude hrskava svuda okolo a unutra sirasta i meka a ako bude debela dobićete relativno hrtskave ivice a gnjecavu sredinu.

Na jednoj od slika imate prepolovljen recept za smesu izručenu u duguljasti pleh i čak je i to pola smese moglo u veći.
Brašno se pomeša sa solju i praškom za pecivo.
Voda se pomeša sa umućenim jajetom, rakijom ( ili izabranim alkoholom 40%) i dve kašike maslinovog ulja.
U brašno se dodaju tečni sastojci i dobro promešaju žicom.
Izvadite pleh iz rerne,ulijte u njega preostale dve kašike maslinovog ulja a zatim izručite smesu preko ulja i pomoću špatule je raširite po plehu. Rasporedite izmrvljeni sir po celoj površini testa a zatim preko sira prelijte rastopljeni puter.

Možete je, po želji, na kraju posuti bosiljkom, origanom ili nanom.
Pecite 20 minuta dok ne postane divna i zlatna a kuća počne da miriše na…mhhhhhh MORE! Sama će se odvojiti od pleha i skočiće vam pod nožić.
Aj prijatno!
Ostanite mi zdravi!

Gozleme ili turske palačinke ili…

…jedan od najboljih doručaka ikada! Da, nema šta objašnjavati kad je kombinacija turska kuhinja-testo u pitanju. Jednostavno, retko šta još nisam probala i napravila. Da li su to bile kompolikovane slagane, neslagane, vučene, kuvane, pečene, pržene kore i pite ili je bilo nešto jednostavno kao ove gozleme, SVE je uvek bilo savršeno. Dakle, nema puno filozofije: mekano, preukusno testo punjeno spanaćem i sirom a nije pita i ne može da ne uspe i to za svega par minuta. Ovde je jedina ”mana” čekanje da testo odstoji inače bi spadao u ”doručak za pet minuta”.
Gozleme su svrstane u palačinke, ne znam zašto ali kad dobijete krajnji rezultat možda i ima smisla, mada mene više podsećaju na beskvasne ligurijske punjene fokače iako se one peku u rerni. Prvi recept koji sam pronašla za gozleme je sličan ovom koji ću sad napisati a svaki naredni je imao kvasac u testu. Moja prva verzija je bila bez kvasca,sa mlekom ili jogurtom, brašno i to je to. I bilo je fenomenalno. Zaključila sam da kvasac tu ničemu ne služi osim možda da testo krene da se pretvara u balon dok okrećete gozlemu na ploči i onda je krenulo da me kopka. Oni je okrenu a ona počne da se naduva i onda čika lupa špatulom i spušta balon. Ma radosti! Hoću i ja. Moja gozlema se topi u ustima i sve je savršeno ali…ma što bih se ja baktala sa kvascem kad sam pravila neke ruske punjene lepinje… i daaaa! Kefir i soda 😉
Za ovaj presavršeni doručak vam treba:

* 225 grama brašna (150 grama mekog speltinog i 75 grama heljdinog brašna,kod mene, Upotrebite meko pšenično brašno ako hoćete)
* 105 ml vode sobne temperature pomešane sa 45 ml kefira isto sobne temperature ( 150 ml tečnosti ukupno, da ne bismo sad sitničarili oko par grama)
* pola kašičice sode bikarbone bez aluminijuma
* kašičica soli

Umesite testo od navedenih sastojaka. Mesite par minta dok ne dobijete glatko, polu-mekano testo koje se ne lepi za ruke. Formirajte loptu, pokrijte je i ostavite da stoji 20-30 minuta. Nakon toga podelite testo na 6 delova i formirajte loptice . Namastite unutrašnjost najlonske kese i loptice stavite u kesu. Neka stoje tako još 15 minuta.
Za to vreme napravite fil:
*180 grama spanaća
*180 grama rendane gaude, mocarele ili feta sira ili kombinacije, po želji

Spanać iseckajte sitno,posolite,pobiberite. Ne kuvati ga. Ja mu dodam dve pune kašike proprženog prazilka i kašiku-dve pavlake ali to su već varijacije i sve je opciono. Osnovni fil je spanać i feta sir ali sam pravila i samo sa sirom i kajmakom a gozleme se prave i sa mlevenim mesom ( ja pite sa mesom baš i ne volim iako sam mesožder, inače) tako da možete staviti vašu omiljenu kombinaciju .

Nakon što testo odstoji drugi put, zagrejte tiganj ili livenu ploču na srednjoj temperaturi.Svaku lopticu tanko razvaljajte na 20-ak cm prečnika i to baš, baš tanko. Ne tanko kao kore za savijaču ali skoro providno s tim što je bolje da vam i malo deblje ostane nego da testo pukne. Pazite da ostane celo. Na polovinu kruga stavite fil. Svaka gozlema bi trebalo da ima 30-40 grama fila pa ga podelite da ima za sve. Preklopite drugu polovinu testa preko fila i dobro spojite rubove. Spustite gozlemu na tiganj. Posle 3 minuta je okrenite. Okrenutu stranu dobro premažite otopljenim puterom ili mašću. Posle dva-tri minuta okrenite i tu stranu takođe premažite. Još po jednom okrenite na po minut-dva. Stavljajte gozleme u tepsiju oboženu i pokrivenu pek papirom dok ih sve ne završite.Ja tepsiju stavim u rernu, pokrijem je i zatvorim rernu. Ako hoćete možete držati i zagrejasnu rernu mada iovako one dugo ostanu tople. A hladne ih jedem bez zamerke,takođe 🙂
I da! Zeleniša na pijacama sad kao nikad ! Pa…Bujrum!
Ajde, ostanite mi zdravi.
Prijatno!