Šnenokle

Screenshot_20180503-175826

Pa i nisam se baš nadala da će mi neko tražiti recept za šnenokle. Nisam ga ni ja imala kad sam prvi put htela da ih napravim.
Sa mojom majkom vam je sve tako: ”pa staviš u šerpu litar mleka, odvojiš belanca od žumanaca…-” Koliko jaja,mama? -Pa ne znam,koliko hoćeš, evo na primer 5-6…i onda žumanca mutiš sa šećerom…-”Koliko šećera,mama? Pa nekoliko kašika,ne znam koliko hoćeš da ti bude slatko…probaj! ”Da probam živa žumanca? -”Ccccccc A JEL SE SEĆAŠ KAD SI BILA MALA DA SAM TI MUTILA ŽUMANCA SA MEDOM I DA SI IH JELA TAKO ŽIVA!?
Ooooook odustajem!
Ja sam neko ko bez vage ni kačamak ne pravi. Toliko!
E onda kad sam, tako poluspremna krenula u poduhvat zvan: šnenokle, videla sam da je baš tako prosto i da sve može otprilike i bez vage ali sam ipak našla ”svoju meru” i zbog toga mogu da odgovorim sa receptom.

Dakle:
* 1 litar mleka
* 5 domaćih većih jaja sobne temperature
* 80 grama šećera
* 2 kesice vanila-šećera
* 2 kašike oštrog brašna

Staviti mleko sa kesicom vanila-šećera da se greje na umerenoj temperaturi. Za to vreme odvojiti žumanca od belanaca. Belanca sa mrvicom soli umutiti lagano dok ne zapene a onda dodati kašiku šećera i mutiti dok ne dobijete čvrst sneg.
Kašikom zahvatati nokle iz snega i spuštati u vrelo mleko koje ne treba da vri. Nokle će u mleku narastati zato ostaviti dovoljno prostora i ne stavljati ih mnogo odjednom. Kad nokle narastu okrenuti ih na drugu stranu još par sekundi i onda rešetkastom kašikom vaditi i slagati u posudu ili posude.
Žumanca umutiti sa kesicom vanila-šećera i ostatkom šećera pomoću miksera dok se šećer skroz ne istopi i sve dobro umutiti. Dodati dve kašike brašna i dobro promešati kašikom. U to umešati par kašika toplog mleka u kojem su se kuvale nokle. Mleko vratiti na ringlu i postepeno mu dodavati smesu od žumanaca neprekidno mešajući na umerenoj temperaturi dok se krem ne zgusne. Treba da bude ređi od poslastićarskog krema za princes krofne.
Kad se krem skuva preliti ga preko nokli i pustiti da se ohladi na sobnoj temperaturi a zatim u frižideru. (Neki smo i vrelo jeli a nismo bili mali…juče…i tako)
Ajd ostanite mi zdravi!
Prijatno!

Advertisements

Knedle sa šljivama i…

18839648_10211463017584842_6877490893721915780_o

Kad sam napravila svoje prve knedle sa šljivama,odlučila sam da se od tad šljive i kajsije zamrzavaju. Ljudi moji, kol’ko frke oko traženja šljiva kad im vreme nije. A tek filozofije oko X faktor krompira! Ne, za neke stvari treba ignorisati internet recepte. Pa to ti stvori takvu famu oko nečega na šta ti prva ozbiljno podbočena bakuta na pijaci na jedan ”upre” prstom. E u mom slučaju je bio deda ali šta zna nužda imal’ brkova, nema brkova.
Jedino je važno da imate beli krompir, nikako mlad ili crven i,ups, još jedno jedino je važno da imate šljive u zamrzivaču jer ako vam, kao i meni, zapne da pravite knedle u junu, cedićete ih iz kompota ili…tako nekako. Ali ta neokolnost vas može dovesti i do kreativnog momenta sa slike ali o tome kasnije.
29683087_10213887180107390_5189927573587307769_n

Za knedle sa šljivama i još po nečim vam je potrebno:
* deda sa 16 vrsti krompira od kojih žmureći nišani prstom u TAJ za knedle i kad izmeri kilo gurne vam još 1-2, da porastete.
* 1 veliko jaje
* pola kašičice soli
* kesica vanilinog šećera
* 180-300 gr brašna ( pola oštrog,pola mekog, nećete svo brašno potrošiti)
* 30 grama putera plus 50 grama za prezle
* žuti šećer ili beli kristal šećer i, po želji, cimet, rum-šećer…
* šljive, kajsije…

Neoljušten krompir skuvate u posoljenoj vodi. Kad bude mekan i kuvan prospite vodu i ljuštite ga pre nego se ohladi, bude malo nezgodno i vruće ali ne sme da se ohladi. Imaćete oko 700-800 grama kuvanog krompira. Ispasirajte ga pasirkom dok ne dobijete baš ujednačenu masu bez grudvica. Dodajte jaje,omekšali puter,so,vanilin šećer i dobro promešajte. Počnite sa dodavanjem brašna. Što se mene tiče 180 grama slobodno odmah a onda dok ne dobijete kompaktnu smesu koju možete da uzmete u ruku. Nije važno ako se još uvek lepi,ne treba vam tvrdo testo. Ostatak brašna koristite pri formiranju loptica. Lopticu pritisnite na pobrašnjeni dlan, stavite polovinu šljive ili kajsije,ako su velike, ako su manje mogu i cele, zatvorite testo sa svih strana voćkice i ponovite sve to sa ostalih (otprilike 20 knedli). Moja preporuka je da u sredinu voćkice stavite kockicu šećera i malo cimeta ili rum šećera a u kajsiju kockicu karamele. Ono gore na slici nisu ni kajsije ni šljive nego cela ”cherry” bombona iz bombonjere. Da daaaa,to je ta kreativna muka 😉
U velikoj šerpi zagrevajte posoljenu vodu da provri i ubacujte polako knedle u nju. Kad isplivaju na površinu ostavite ih još 2-3 minuta i onda ih rešetkom vadite, ocedite od vode i valjajte u prezle koje ste mogli i ranije da pripremite ili dok se knedle kuvaju.
Za pripremu prezli vam treba:
* 200 grama prezli
* 50 grama putera
žuti šećer po ukusu i još začina ako volite (oko 100grama)
Propržite prezle na puteru dok blago ne potamne, 4-5 minuta. Vodite računa da ne izgore. Kad dobiju lepu zlatnu boju i puter počne da miriše izručite ih u posudu koja ćee vam biti zgodna za valjanje knedli i pomešajte sa šećerom,vanilinim šećerom,cimetom…Kad knedle budu gotove uvaljajte ih u pripremljene prezle i…
29572712_10213887180347396_515759695574760128_n
…NIŠTA! To je to! Znate, mož’ šljiva mnooogo vrela da bude (samo kažem).
Ajde budite mi zdravi! Prijatno!

Digestive keks

29258701_10213761333601306_3512014587803205632_o

Ovo je keks sa pričom. Eastbourne- UK, 1997.godina. Leto u školi engleskoj i kući kineskoj :). Sa aerodroma me je neki divni čovek odvezao do kuće u kojoj je živela porodica koja će biti moja narednih mesec dana. Prvi šok: Kinezi. Tad je videti Kineza bila čista egzotika. Da nisu postali domaći ovde u poslednjih nekoliko godina verovatno bih i dalje pričala o njima kao o filmu. Ovako su: Dženi i …ipak neću moći da izgovorim dad’s name, u glavnim ulogama stvarne, davne priče. On je bio šef kuhinje u kineskom restoranu u Eastbournu a ona je bila ”mama”, domaćica,čiji smo posao bili MI: pet-šest tinejdžera koji su došli iz Francuske, Austrije, Japana, Srbije…i za kojima je trebalo pospremiti, oprati, nahraniti ih, poslati ih u školu sa užinom,dočekati sa večerom, danima kad nema škole voditi ih na izlete, biti im majka pored sopstveno dvoje dece. Žena zmaj, Dženi, koja do kraja leta nije ”Jovana” izgovorila kako treba ali je do kraja istog svako jutro u 7 uzvikivala: Joaaaana, Džoooanaaa, Iaaanaaa…kucajući na vrata i budeći me za školu.
Ali večeru je spremao ”tata”.Nikada posle toga bolji pirinač nisam pojela. Hrana je bila neverovatna.Druga deca iz škole su se pretvarala u Big Mekove i pričala kako im naručuju picu za večeru a mi smo baš bili pravi štreberi sa sve onih paketića sa trouglastim sendvičima,jabukom,sokom,Milkivejom i kesicom čipsa, uredno zavezanih u mašnu.Porodica u full-u.
Ali…. ta divna limena kutija sa keksom. Viđala sam je samo za doručkom. Nije me interesovalo šta je u njoj jer ujutru slatko nikako nisam mogla,ne mogu ni danas. Nikolas je jedno veče izbunario tu kutiju negde, iako se posle večere nije ulazilo u kuhinju. Išli smo u grad, u bioskop, do obale ili sedeli u dnevnoj sobi, igrali se nešto ili gledali TV i uvek je bilo slatkiša,osim verovatno tad. Zvao je iz mraka, kao svaki prestupnik ali raspoložen da podeli plen, ili zločin , sve jedno, nismo se bunili. Mhhhh! Krc! Brate keksE gde si bio celog mog života? Taman onako kako ja volim. Ni presladak,čak malo slankast, puterast, i mekan i krckav u isto vreme ma…ajde deca! Razlaz! Pretvaram se u Goluma! Maaaaaaaj! 🙂
Da nije bilo tih utisnutih slova na svakom, potpisala bih da je i njega ”tata” pravio. ”Tata” nije ali neko ipak jeste. Posle mnogo godina,gledala sam video nekog tipa, hleb je pravio i ispod njegovi predloženi snimci: How to make homemade Digestive biscuits? Jel? Pa HOW? Pogledam ja i rekoh: no way. Gde su ti E-ovaj, E-onaj, surutka u prahu ova,mleko u prahu ono, skrob, melasa…nemaš kutiju keksa bez pola kutije sumnjivog praška u njoj! Ne valja ti to čiko! Ali ja sve to iz recepta imam u kući. SAD. Pritom izgleda super. I super lako. Evo ovako:

* 100grama ovsenih pahuljica
* 100 grama pšeničnog integralnog brašna ( ili speltinog)
* 100 grama omekšalog putera ( ne istopljenog,samo omekšalog na sobnog temperaturi)
* 70 grama muscovado šećera (vrlo je važno, zbog karamelaste arome, da ga ne zamenite nekim drugim šećerom)
* pola kašičice morske soli
* kašičica praška za pecivo
* na vrh kašičice sode bikarbone
* 1-2 kašike mleka

Sameljite ovsene pahuljice u secku da postanu fine,mekane i sitne. Pomešajte ih sa ostalim suvim sastojcima. Dodajte omekšali puter i kašiku mleka, pa umesite kompaktno testo dodajući drugu kašiku mleka tek ako vidite da sastojci neće da se lepo sjedine i da je masa još suva. To će zavisiti i od brašna ali meni na kraju ipak obe odu u testo. Formirajte loptu a zatim blago pritisnite u disk pa zavijte testo u foliju i ostavite ga u frižideru pola sata. Za to vreme ugrejte rernu na 180 stepeni. Na pobrašnjenu površinu stavite testo i polako razvaljajte na debljinu oko 3 mm. Vadite diskove prečnika oko 6 cm i ređajte na pleh obložen pek papirom. Ostatke testa ponovo sjedinite i vadite krugove dok ne utrošite testo. Od ove mase bi trebalo da dobijete 12-14 keksića,zavisi koliki su vam, ja imam modlu od 6 cm i dobijem 12.
Pecite ih 12 minuta, ne treba da potamne. Kad ih izvadite iz rerne izgledaće živo i nećete moći da ih odvojite od papira ali za 4-5 minuta će se sami odvojiti. Pečeni su, ne vraćajte ih u rernu. Ostavite ih da se hlade na rešetki. Kad se ohlade držite ih u dobro zatvorenoj kutiji i biće odlični koliko god da stoje, mada…uglavnom ne stoje,pa mi verujte na reč. A ukus…to je to! Ne verujte mi, proverite obavezno!
29366170_10213778620913478_8653646480466247680_o(1)
Postoji i Digestiv čija je donja strana obložena čokoladom tako da vam je po hlađenju to još jedna opcija. Unapredite vaš Digestive u čokoladni Digestive tako što ćete na pari otopiti tamnu čokoladu, okrenuti ih naopako i donju stranu premazati čokoladom i ostaviti da se stegne ili ih samo prošarajte čokoladom ili umočite samo polovinu keksa,kao na slici.
Možda ne izgleda tako ali ja sad stvarno mislim da ovih 12 dobijete brže nego što bi otišli po tu ”sumnjivu” kutiju. I onda nemojte kao neke dosadne mame da branite deci ovakve slatkiše, budite TATA, napravite keks sa pričom ;-). I da, svaki put me teleportuje u onaj zabranjeni mrak u kuhinji. Nekim ukusima ni 20 godina ne mogu ništa.
Ostanite mi zdravi! Prijatno!

Melopita

IMG_20180305_181129_292

I gle čuda! Prvi post na blogu (bloooogu? ček’ ja imam blog hahhhh,šalim se ne znam šta će od ovog Frankenštajna ispasti) je iz grčke kuhinje. Neverovatno! Uopšte ne volim Grčku,uopšte. Ni pite ni giros ni Athos ni Skiatos. Solun nikako…ne zaobilazim. Gde me spopalo da ovo pišem po ovoj košavi sa sve kiše, huhhhh. Elem, prvi moj susret sira sa medom ili sa sirom i medom tj. mene sa medom preko sira je bio pre mnogo godina baš u Grčkoj. Jako sam mala bila ali se sećam kao da je juče bilo te tavernice i odličnog ručka posle kojeg ugledah DESERT ispred sebe. Tri poveća parčeta feta sira plivaju u medu! WTF! Šta je bre ovo! Kamo LOUKOUMADES,MELOMAKARONA…msm nisam ni kao dete nešto ludela za slatkišima al nešto mi brate ta kozje-ovčija ”aromica” bolje plivala sa onim paradajzom u origanu i maslinovom ulju nego što…dobro bre pusti aromicu U GRČKOJ SMO! AloE! Neki sladoled? Nešto? Jok? M? I…jok! Daj da liznem tog meda makar. Medjutim, baš ta aromica koju je povukao med me povuče da uzmem i sir. Znači,ljubav na drugi gric. Savršeno! Džabe je posle mnogo godina navalio trend cheesecake-ova po Srbiji,ja sam i dalje prelivala fetu medom i to me uopšte nije interesovalo niti sam bila oduševljena tim cheesecake-ovima koliko god fensi bili. Sir u slatkišima obožavam ali u nekim svojim varijantama od kojih je jedna baš ova.Inače, το μελί – to meli na grčkom znači med, otuda i naziv,ako nekoga možda to interesuje a možda je nekome interesantan i podatak da je grčki med uvršten u jedne od najboljih na svetu. DakleM, MELOPITA. I to sa Sifnosa. (sa bagremovim medom sa Sif…pardon, Gledićkih planina :-).med

Potrebno vam je:
* 600 grama ricotta ili mizithra sira (originalno ide mizithra i ja ga kupujem u jednom ”polugrčkom” lancu supermarketa ali ako nemate gde da kupite ricotta je isto to samo neki italijanski rodjak)
* 140 grama meda
* 10 gr vanila-limun šećera ili kašičica vanila praha ili vanila ekstrakta
* kašičica cimeta
* 3 jaja
* 1 kašika kukuruznog brašna

Okrugli kalup prečnika 20cm podmazati. Rernu zagrejati na 180 stepeni.
Dobro izmešati sir sa jajima i dodati im ostale sastojke osim 20 grama meda pa mešati sve dok se ne dobije ujednačena,glatka smesa.
Izliti smesu u kalup, lupiti sa njim o radnu površinu dva-tri puta i staviti da je peče 40-45 minuta, površina treba da dobije finu zlatnu boju.
Oataviti 5 minuta da se malo ohladiti a onda ga izvaditi iz kalupa,posuti cimetom i preliti sa ostatkom meda (može i više od ostatka, niko nije zabranio) i onda…ne jedeš vruć kao neki što smo znali nego se praviš da ne postoji makar sat vremena jer džabe da pišem da je super kad se ohladi i u frižideru i da je super i sutra, i posle dva dana,kad to duže od uveče izdržati neće. Mada,znate šta,ovo je preporučljivo pojesti što pre. Kad malo bolje razmislim znaju Grci šta rade. Pogledajte sastojke,pa ovo je sve LEKOVITO :D. Prepisujem konzumaciju melopite dva puta dnevno dok se ne pojede, makar jednom mesečno. Mada, stvaaarno je dobra kad odstoji malo duže i sav taj cimet i med rašire svoje aromice po celom kolaču,khm,ovaj…piti,MEDENOJ PITI !
I tako…aj sa srećom mi ovaj prvi post.