Digestive keks

29258701_10213761333601306_3512014587803205632_o

Ovo je keks sa pričom. Eastbourne- UK, 1997.godina. Leto u školi engleskoj i kući kineskoj :). Sa aerodroma me je neki divni čovek odvezao do kuće u kojoj je živela porodica koja će biti moja narednih mesec dana. Prvi šok: Kinezi. Tad je videti Kineza bila čista egzotika. Da nisu postali domaći ovde u poslednjih nekoliko godina verovatno bih i dalje pričala o njima kao o filmu. Ovako su: Dženi i …ipak neću moći da izgovorim dad’s name, u glavnim ulogama stvarne, davne priče. On je bio šef kuhinje u kineskom restoranu u Eastbournu a ona je bila ”mama”, domaćica,čiji smo posao bili MI: pet-šest tinejdžera koji su došli iz Francuske, Austrije, Japana, Srbije…i za kojima je trebalo pospremiti, oprati, nahraniti ih, poslati ih u školu sa užinom,dočekati sa večerom, danima kad nema škole voditi ih na izlete, biti im majka pored sopstveno dvoje dece. Žena zmaj, Dženi, koja do kraja leta nije ”Jovana” izgovorila kako treba ali je do kraja istog svako jutro u 7 uzvikivala: Joaaaana, Džoooanaaa, Iaaanaaa…kucajući na vrata i budeći me za školu.
Ali večeru je spremao ”tata”.Nikada posle toga bolji pirinač nisam pojela. Hrana je bila neverovatna.Druga deca iz škole su se pretvarala u Big Mekove i pričala kako im naručuju picu za večeru a mi smo baš bili pravi štreberi sa sve onih paketića sa trouglastim sendvičima,jabukom,sokom,Milkivejom i kesicom čipsa, uredno zavezanih u mašnu.Porodica u full-u.
Ali…. ta divna limena kutija sa keksom. Viđala sam je samo za doručkom. Nije me interesovalo šta je u njoj jer ujutru slatko nikako nisam mogla,ne mogu ni danas. Nikolas je jedno veče izbunario tu kutiju negde, iako se posle večere nije ulazilo u kuhinju. Išli smo u grad, u bioskop, do obale ili sedeli u dnevnoj sobi, igrali se nešto ili gledali TV i uvek je bilo slatkiša,osim verovatno tad. Zvao je iz mraka, kao svaki prestupnik ali raspoložen da podeli plen, ili zločin , sve jedno, nismo se bunili. Mhhhh! Krc! Brate keksE gde si bio celog mog života? Taman onako kako ja volim. Ni presladak,čak malo slankast, puterast, i mekan i krckav u isto vreme ma…ajde deca! Razlaz! Pretvaram se u Goluma! Maaaaaaaj! 🙂
Da nije bilo tih utisnutih slova na svakom, potpisala bih da je i njega ”tata” pravio. ”Tata” nije ali neko ipak jeste. Posle mnogo godina,gledala sam video nekog tipa, hleb je pravio i ispod njegovi predloženi snimci: How to make homemade Digestive biscuits? Jel? Pa HOW? Pogledam ja i rekoh: no way. Gde su ti E-ovaj, E-onaj, surutka u prahu ova,mleko u prahu ono, skrob, melasa…nemaš kutiju keksa bez pola kutije sumnjivog praška u njoj! Ne valja ti to čiko! Ali ja sve to iz recepta imam u kući. SAD. Pritom izgleda super. I super lako. Evo ovako:

* 100grama ovsenih pahuljica
* 100 grama pšeničnog integralnog brašna ( ili speltinog)
* 100 grama omekšalog putera ( ne istopljenog,samo omekšalog na sobnog temperaturi)
* 70 grama muscovado šećera (vrlo je važno, zbog karamelaste arome, da ga ne zamenite nekim drugim šećerom)
* pola kašičice morske soli
* kašičica praška za pecivo
* na vrh kašičice sode bikarbone
* 1-2 kašike mleka

Sameljite ovsene pahuljice u secku da postanu fine,mekane i sitne. Pomešajte ih sa ostalim suvim sastojcima. Dodajte omekšali puter i kašiku mleka, pa umesite kompaktno testo dodajući drugu kašiku mleka tek ako vidite da sastojci neće da se lepo sjedine i da je masa još suva. To će zavisiti i od brašna ali meni na kraju ipak obe odu u testo. Formirajte loptu a zatim blago pritisnite u disk pa zavijte testo u foliju i ostavite ga u frižideru pola sata. Za to vreme ugrejte rernu na 180 stepeni. Na pobrašnjenu površinu stavite testo i polako razvaljajte na debljinu oko 3 mm. Vadite diskove prečnika oko 6 cm i ređajte na pleh obložen pek papirom. Ostatke testa ponovo sjedinite i vadite krugove dok ne utrošite testo. Od ove mase bi trebalo da dobijete 12-14 keksića,zavisi koliki su vam, ja imam modlu od 6 cm i dobijem 12.
Pecite ih 12 minuta, ne treba da potamne. Kad ih izvadite iz rerne izgledaće živo i nećete moći da ih odvojite od papira ali za 4-5 minuta će se sami odvojiti. Pečeni su, ne vraćajte ih u rernu. Ostavite ih da se hlade na rešetki. Kad se ohlade držite ih u dobro zatvorenoj kutiji i biće odlični koliko god da stoje, mada…uglavnom ne stoje,pa mi verujte na reč. A ukus…to je to! Ne verujte mi, proverite obavezno!
29366170_10213778620913478_8653646480466247680_o(1)
Postoji i Digestiv čija je donja strana obložena čokoladom tako da vam je po hlađenju to još jedna opcija. Unapredite vaš Digestive u čokoladni Digestive tako što ćete na pari otopiti tamnu čokoladu, okrenuti ih naopako i donju stranu premazati čokoladom i ostaviti da se stegne ili ih samo prošarajte čokoladom ili umočite samo polovinu keksa,kao na slici.
Možda ne izgleda tako ali ja sad stvarno mislim da ovih 12 dobijete brže nego što bi otišli po tu ”sumnjivu” kutiju. I onda nemojte kao neke dosadne mame da branite deci ovakve slatkiše, budite TATA, napravite keks sa pričom ;-). I da, svaki put me teleportuje u onaj zabranjeni mrak u kuhinji. Nekim ukusima ni 20 godina ne mogu ništa.
Ostanite mi zdravi! Prijatno!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s